Dragi životni saputnici,
U današnjem tekstu ću pojasniti temu kako se konačno osloboditi tuđih uticaja u našim životima.
Iako zvuči lakše nego praktično izvesti, svakako je moguće živeti OSLOBOĐEN od svega što nam je nametnuto u životu od malih nogu.
Ono što nam je prvo bitno jeste: detektovati koren izazova, pojasniti ga i ići ka rešenju. Ključno je ići ka rešenju, a ne zadržavati se na beskrajnim umnim debatama.
Iako je puteva mnogo, svako ko želi istinsku slobodu u svom životu od tuđih mišljenja i uticaja (verbalnih ili energetskih) će stići uspešno na svoje odredište i pokidati lance SVEGA što ga blokira da napreduje na materijalnom, mentalnom i duhovnom planu svog Sebstva.
Human Design sistem nudi jedan pravac oslobođenja time što nas upućuje u tzv. proces Dekondicioniranja (uslovljavanja).
Značenje ove reči nije ništa mistično, nepoznatno ili nedokučivo. Zapravo dekondicioniranje opisuje evolutivni razvoj jednog ljudskog bića od dana kada smo udahnuli.
Rođeni smo (naizgled) kao tuđi, a ne kao svoji.
Zato se može desiti da smo prošli već neke ozbiljne životne godine, ali i dalje neznajući KO SMO zaista, niti da li su nam odluke ispravne. Neko sveopšte nezadovoljstvo našim životom će nam to upravo pokazati. I to nije katarza nego PUTOKAZ ka oslobođenju od svega što smo prišili na sebe kao „medalje časti“ naših životnih identiteta (kakva smo deca, žene, muževi, majke, prijatelji, braća, sestre itd.).
Ako ste spremni da proverite gde ste zaista sa svime što radite u životu, govorite ili delujete, pitajte se:
Da li je ovo tuđe mišljenje, koje sam po difoltu prisvojio kao svoje ili to dolazi sa autentičnog izvora mog Bića?
A zašto uopšte dolazi do svega ovoga, pogledajte kroz narednih 6 bitnih pitanja i odgovora na temu DEKONDICIONIRANJA u Human Design sistemu.
1. Šta podrazumevamo pod terminom DEKONDICIONIRANJE kada govorimo o HD-u?
Dekondicioniranje označava kidanje okova tuđih uticaja u našem životu i povratak u srž naše prave prirode. Ovo je proces kojim smo inicirani nakon upoznavanja sa HD sistemom.
-
Od prvih dana svog života smo kondicionirani (zapravo uslovljeni) tuđim pravilima i mišljenjima o životu – kako da se oblačimo, kako da pričamo, kako da se smejemo ili ne smejemo, koje škole da učimo, kako da se ponašamo.
-
Tehnički svi ovi uticaji ulaze kroz naše otvorene centre u HD karte.
-
Kondicionirani smo direktno od roditelja (odatle kreće najjači uticaji), pa i društva. Do naše 7.godine smo duboko kondicionirani sa svime što nismo i to je zaključano u našim obrascima ponašanja.
-
Kako idemo kroz život i odrastamo, jasno možemo primetiti kada pogledamo naše prijatelje, okruženje, poslove da smo i dalje okruženi tom istom energijom iz detinjstva. Često smo privučeni ljudima sa kojom ćemo imati istu hemijsku reakciju kao sa roditeljima. Tada možemo otkriti da postoje obrasci u životu, koje možemo razbiti samim tim što znamo sve ovo.
– Sa dekondicioniranjem vraćamo se na naša fabrička podešavanja. Ono što smo osećali kao mali za sebe pre nego što su nam odsekli krila, to je osećaj koji nam se postepeno vraća u život – SLOBODA U BITI ONAJ KOJI JESMO i koji smo oduvek bili.
-
Bitno je poentirati da ništa NE postajemo ovim procesom nego skidamo višak tuđih mišljenja i pravila koje smo prihvatili kao naša. Ono što ostaje smo goli, istiniti mi, koji će iz tog izvora ispuniti sve potencijale celokupnog dizajna.
2. Kako postajemo kondicionirani u svakodnevici?
Priča počinje od najranijeg detinjstva kad ono što zaista jesmo biva prikriveno snažnim uticajima ljudi koji su nam najbliži, a to su naši roditelji.
Human Design je na prvom mestu donet za roditelje kako bi bili edukovani da odgajaju decu po svom jednistvenom dizajnu.
Najpre kroz praćenje Strategije i Autoriteta, pa i ispravnu ishranu po HD.
Bitno je razumeti da je u korenu kondicioniranja STRAH.
Roditelji vole svoju decu najviše na svetu, ali ih vozi strah za njihovo odgajanje i postojanje.
Strah jeste osnova ljudskog postojanja, ALI se može pripitomiti i transformisati tako što se osvesti da je TU.
Možemo se osvrnuti na ovo praktično, recimo šta može da se desi u najranijem odnosu majka-dete, koji sam već pominjala u nekim prošlim tekstovima, ali važno je pogledati opet.
PRIMER: Majka ima definisani korenski centar, a dete otvoren. Dete će suptilno, energetski osećati pritisak da konstantno treba da bude produktivno, bez trenutka da stane i opusti se. Takođe, dete može dobijati i vrlo jasne verbalne poruke, naredbe od majke kao što su „sredi sobu, uradi domaći, uradi ovo ili ono“.
Dete će se braniti čuvenom rečenicom „nemoj da me pritiskaš“ jer će dete to i osećati u svom telu, snažan pritisak, koji utiče na divljanje adrenalnih žlezda. Detetu će biti instaliran strah i pritisak da nije dovoljno dobro dok ne završi zadatke.
Kako ide dalje kroz život i odrasta, to isto dete može naučiti (jer ne zna za drugačije) da je prirodno stanje stalno negde žuriti, završavati zadatke i konstantno osećati stres. Govoriće sebi: Evo samo jos ovo da uradim i moći cu da se opustim. Evo samo još ovo, još ovo.
Rezultat jeste da do opuštanja nece doći nikad jer je kondicioniranje započeto mnogo ranije, a onda je prolaskom kroz sve društvene institucije nastavi sa tom trakom filma. Kao hrčak koji se vrti u točku.
Priča se zaustavlja kada prvo osvestimo da se ovo sve dešava i lagano vežbamo kroz slične životne situacije da završavamo i započinjemo stvari iz našeg uzemljenja i stabilnosti, mira i radosti. A odvojimo se od tuđeg pritiska koji nam je nametnut. Ovo se sve postiže vežbom kroz prisutnost i posmatranje.
Uz sve ovo jako je bitno znati da kondicioniranje ne možemo izbeći kroz život, ALI možemo svesno odabrati koji ljudi će nas kondicionirati dalje. Sada kad znamo sve ovo, možemo odabrati svesno kondicioniranje.
3. Koji otpori se javljaju kada pratimo S&A i kako se nositi sa njima?
Prvi otpor: Slušanje uma, a ne mudrosti tela. Mudrost tela dolazi iz našeg Autoriteta. Na primer, Emotivni Auteritet ne može donositi odluke u SADA, mora sačekati da mu prođu emotivni talasi na konkretnu situaciju pre nego što ne donese odluku iz svoje JASNOĆE. To se vežba, a ne kalkulacije koje dolaze iz konstrukta UMA.
Drugi otpor: Neprihvatanje koji smo tip (Generator, Projektor) i otvorene centre (kuknjava zašto imamo toliko otvorenih centara). Tako ne možemo izvući maksimum potencijal iz naše definicije, a iz nje treba da živimo dizajn.
Treći otpor: Sumnja u strategiju (pitanja: da li sam odgovorio na pozivnicu, da li sam poslušala sakral – kako da slušam sakral, da li sam inicirao iz impulsa, da li sam se iznenadio). Rešenje je u poverenju i eksperimentisanju sa ovim saznanjima kroz Human Design.
Protivotrov kondicioniranja i otpora je da oslobodimo sebe i verujemo sebi bez obzira na to šta će drugi ljudi misliti o tome. (Na kraju misli drugih o nama nisu na nama, to je njihova karma).
4. Koji centar je najizazovniji za dekondicioniranje?
1. Emotivni centar zato što je u intenzivnoj mutaciji do 2027.godini. I zato što od svih centara ima jedini dvojaku funkciju – motor je i centar emotivno – spiritualne svesnosti. To konkretno znači da može jako biti izazovno (i za definisane i otvorene Emo centre) da nauče kako mudro sa emotivnim talasima, dramama i nabojima.
i
2. G (posebno otvoreni) centar zato što se teško odvaja od tudjih identiteta. U njemu se nalazi magnetski monopol – jedina tačka privlačenja svega i svih u naš život. Otvoreni G može imati jako veliki izazov shvatiti ko je on jer je uvek ona osoba sa kojim je okružen. Zato su mu bitni pravi ljudi okolo. A taj izazov se na kraju prevazilazi saznanjem da su mu identiteti promenljivi i prilagodljivi, a zato su mu (ponavljam) od esencijalne važnosti pravi ljudi u okruženju i oni koji ce mu davati ispravni životni smer.
5. Od čega zavisi uspeh dekondicioniranja?
Uspeh dekondicioniranja zavisi od: praćenja Strategije i Autoriteta (da li slušamo Sakral, da li odgovaramo na ispravne pozivnice, da li informišemo, da li smo iznenadjeni itd.), da li se ispravno hranimo, da li smo u ispravnom okruženju, da li spavamo sami u svojoj auri.
Na sve ovo, zavisi i od…
Od goruće želje da se vratimo svom izvornom obliku i jedinstvenosti.
Ako nam je dobro tu gde jesmo, informacije o svemu ovome možemo uzeti samo kao zabavu i nešto na šta ćemo samo reći: hm, zanimljivo i nastaviti dalje.
Uspeh dekondicioniranja će se postići sa aktivnim posmatranjem u životnim situacijama koje nam se nude svakodnevno. Priča o ovome nije negde tamo, stvarna je utoliko što većinu stvari, a posebno Strategiju i Autoritet, možete primeniti na prvoj situaciji nakon što saznate sve ovo. Dakle, neophodno je posmatranje, prisutnost i naravno strpljenje za sebe da se postepeno prođe kroz proces oslobadjanja.
6. Šta je krajnji cilj dekondicioniranja praktično gledano?
Praktično gledano krajnji cilj Dekondicioniranja je prvo imati kvalitetan odnos sa sobom. Ako prva karika izostane, nijedna druga neće raditi. To znači prihvatiti ulogu i energetiku svog dizajna. Na primer: Ako smo Projektor ne treba da glumimo Generatora ili Manifestatora. Potrebno je spojiti se sa ulogom koja se već sigurno prirodno dešava, a to je energetsko vođstvo drugih tipova.
Uz to neophodno je promeniti perspektivu gledanja na sve izazove koje doživljavamo kroz naše otvorene centre. Kad svesno pretvaramo izazove u naše snage i izvore mudrosti, celokupan naš dizajn i postojanje postaje jače, a aura svetleća.
I za kraj, svakako težiti da živimo kvalitetne odnose sa drugima. Odnosi kroz proces Dekondicioniranja mogu biti podignuti na jednu višu lestvicu jer sada imamo alat svesnosti, višeg razumevanja, kao i mudrosti za tuđa ponašanja, izgubljenost i bol.