Kažu da je promena jedina konstantna.
Ne prihvatam ovo lako, kao i većina…
Mislim da nam je neprihvatanje ili opiranje promeni svima u DNK iako nam svet u kom živimo dokazuje suprotno. Definitivno ne pričam o teoriji u kojoj se sve optimistično prihvata što nam dolazi.
Ono što svesno odabiram jeste da svaki dan stvaram neku mikro promenu za sebe na prostirci, time što pokrećem sve sokove u telu. Kako bih ustvari lakše prihvatila one koje dođu spolja.
Pritom ne mislim na sjajan performans (čemu to?!) nego na činjenicu što sam se pojavila i uradila koliko sam mogla za taj dan.
Znojava, čupava, ostavljam svaki put svoje srce na prostirci, dajem svoje sve…
U tom kontekstu se još uvek učim da ne dajem svoj maksimum nego uvek malo ispod toga. Korak napred, nazad dva, ceo život je dovoljno dug za učenje, a umetnost znati kad je dosta.
Odaberi da se pojaviš zbog sebe, svog zdravlja i svih ljudi kojima trebaš i voliš.
Pojavi se.❣
Vidimo se na prostirci. 😉
Namaste,