Završavam svoja prva 3 meseca trudnoće.
I to su moje lepe vesti, koje su (do sad) bile čuvane za mene i moje najbliže. 😉
Doživela sam neverovatne promene, u svakom smislu, kao i svaka žena, koja sazna vesti, koje joj isprevrnu život na najlepši mogući način.
Tekst se zapravo piše pred kraj 3.meseca trudnoće, ali ga izbacujem kad sam već ušla u 4. (drugo tromesečje). Dok je još sveže, želim da podelim kakav je bio moj doživljaj u prva 3 najosetljivija meseca trudnoće. Najviše iz ugla joge, ali pre svega jedne žene, koja se rađa zajedno sa novim životom u njoj.
Kako budem osećala na svom trudničkom putovanju, deliću svoje iskustvo i sve što sam naučila u još nekim tekstovima, sa željom da će biti podrška svakoj jogini, ženi.
Za sve ljubitelje nekih drugih tema i tekstova na mom blogu, samo ću reći da ne planiram da se pretvorim u trudnički blog. 😉 Dakle, biće još u narednom periodu o Human Designu, Ashtanga jogi i svemu ostalome što jesu moje strasti i što bi rekli way of living. 😉
Idemo dalje…
U momentu kad sam saznala da sam trudna sam bila u dobroj fizičkoj kondiciji. Ko me duže prati, zna da sam u jogi skoro deceniju (ove godine je 9 godina). Dve godine Hatha joge i sedam godina Ashtange.
Joga je veliki deo mog života i svakodnevna, sad već, navika bez koje ne mogu.
Postoji određeni životni ritam na koji sam navikla, ali sa novim saznanjem je bilo je jasno da će doći do promena…
Sem brojnih fizičkih simptoma prvog tromesečja, kao što su celodnevne mučnine, umor, težina tela, skraćen dah, divljanje hormona (od euforije do plakanja), suočavala sam se, kao i većina žena, sa svakvim strahovima. Realnim i nerealnim. Zapravo je dominantan bio strah od novog i naravno pitanje – Kako ću se snaći u svemu tome?
Sve ovo je itekako menjalo pristup mojoj joga praksi.
Iako se Ashtanga joga tradicionalno ne vežba prva tri meseca trudnoće, jer je tada najveći rizik od pobačaja, pre svog odabira da nastavim da vežbam u tom periodu sam se dobro informisala.
Prvo sa svojim ginekologom, koja mi je objasnila da ako je žena bila fizički aktivna godinama unazad, a trudnoća se odvija normalno, može da nastavi sa vežbanjem i u prva 3 meseca.
Na stranu šta je bila moja odluka, podsetiću vas da je vaše telo jedini Autoritet koji trebate da slušate. Ono vam samo neće dati da vežbate, ako zaista taj dan ne možete. Svaki pokret koji nije prijatan, vi ga prirodno nećete napraviti i zaustavićete se.
Ako niste vežbale do trudnoće, važe neka druga pravila, a o tome obavezno pričajte sa svojim ginekologom.
Svakako znajte da je na kraju ovo lična odluka svake žene da li će vežbati u prvom tromesečju ili će sačekati da uđe u drugi.
Moje iskustvo je bilo da mi je svaki momenat u danu koji sam posvetila praksi bio trenutak velikog olakšanja, a posebno psihičke stabilnosti. Trenutak kada bi mi celo telo i novi život u meni prodisao. Osećala sam to, uživala sam u tome.
Nekim danima sam mogla da uradim celu prvu seriju Ashtange, bez skokova i sa modifikacijama kod određenih asana, dok sam nekim uradila samo Pozdrave Suncu i par sedećih asana. A nekima čak ni to.
Učila sam se, učim se i dalje, toku života i svom novom poglavlju. Da budem iskrena nisam svaki put uspešna u tome da \“svarim\“ sve što mi se nađe na putu, ali ono što sigurno znam je da neću stati.
Sad imam još jedan razlog da ne odustajem od sebe tako lako i da se prepustim trudničkoj letargiji, koja itetkako može nadglasati i čeličnu volju.
Za kraj…
Kratak vodič za preživljavanje prvog tromesečja
1. Ne očekuj previše od svog tela i joga prakse jer trudnoća NIJE vreme za pomeranje granica.
Vežbaj polako, u malim zalogajima, pokret po pokret, dah po dah.
Pravi pauze ako gubiš dah.
Ako nešto ne možeš ili nije prijatno preskoči.
Zapamti da je i šetnja dovoljna, ako nemaš snage za praksu.
2. Budi smirenija što više možeš kroz svaki dan.
Kod mene je to podrazumevalo da u svakom danu ma koliko se loše osećala, pronađem način da uradim nešto što će me odvesti do unutrašnjeg mira. Nekada su to bile duže šetnje, vežbe disanja, proučavanje Human Designa, gledanje serije ili bilo šta drugo što ne bi uključivalo opsesivno razmišljanje ili čitanje na temu trudnoće.
Dobro je informisati se, ali je jako, jako klizav teren kad se to radi previše. Doslovno te može izluditi i hraniti strahove u nedogled.
Zato pronađi načine koji će tebe i još jedno srce koje kuca u tebi, dovesti do MIRA.
Velika je istina u onome „I to će proći.“ i preživećemo. 😉
Do narednog teksta na ovu temu, želim i tebe da ohrabrim da je drugi tromesečje blizu i da će sve biti malo lakše i poletnije.
Bar tako kažu, verovaću im. 😉
