Nekada je dovoljno samo jedno (pravo) pitanje da ga uputiš sebi i da ti sve bude jasno.
Ovo je moje.
Ako bi 2021.godina imala temu onda bi to bilo:
Radi li me sve što radim ili ne?
Koliko puta si se i ti uhvatio u kolo da radiš nešto što ne želiš da radiš, ali društvo ili tvoja okolina kaže da „moraš“?
Verujem da si (kao i ja) milion puta bio u situaciji da poslušno izvršavaš sve što ti se kaže. Ili si sebi izveo „logičan zaključak“ i počeo po difoltu da radiš isto sve što i drugi.
Jer…
Kud svi Turci tud i mali Mujo. :)
Na kraju, kad se sledi stado na duže vreme sebi oduzimaš ličnu moć, ostaješ bez hrabosti i samopouzdanja. Ostaješ bez mišljenja koje bi trebalo da se formira iz dubokog odgovora tvog tela na nešto ili nekog.
Ne čuješ svoje unutrašnje NE jer je poklopljeno sa milionima tuđih DA.
Takvu sam situaciju ja imala sa instagramom.
Godinama sam delila svoje joga snimke, slike asana sa uvidima i tekstovima jer sam tako želela da promovišem ono što volim da radim. A da opet tim putem moja poruka dopre do većeg broja ljudi. Sa svakim postom sam se trudila da dam vrednost koja bi imala ili praktičnu notu ili inspiraciju. Ne kažem da sam svaki put uspela, ali dominantna namera je uvek bila ta.
Da li sam svaki put želela da kreiram tamo?
Iskreno nisam, zato što nam se svima sputilno nameće set pravila pod kojim bi trebali da kreiramo.
Jer moderan marketing kaže:
„Ako nisi redovan u objavama, ne postojiš.“
„Ako slike asana nisu dovoljno atraktivne, neće te videti.“
„Ako nisi aktivan na postovima i na pričama, nećeš imati ljudi na časovima.“
Itd.
Pričam iz perspektive jednog joga instruktora koga je vremenom ta uslovljenost počela da guši.
Počela sam da se pretvaram u nemotivisanog robota koji prati tamo neka pravila za svoj “opstanak”, dok sam duboko u sebi verovala da postoje drugi načini kako se nešto radi.
I tako ja jesam igrala tu igru kolektiva na socijalnoj mreži iako u dubini sebe to sve više nisam želela. Mislim da većina takođe ne želi, ali iz sličnih strahova, koje sam i ja imala, nastavlja da se „igra“. I to je okej. Ne osuđujem, svako ima svoj put.
Kada sam ove godine kristalno jasno shvatila da me taj pristup više guši nego daje satisfakciju, krenula sam sa ličnim kopanjem i preispitivanjem.
Ne smatram da bilo šta MORAM i kad radim nešto što volim.
Postavljala sam pitanja, kao i ono u naslovu.
Da li je moja želja bila istinska za pojavljivanjem u toj meri ili sam samo sledila ono što masa kaže i radi?
Otkrila sam svašta usput o sebi, ali sam i dalje u procesu.
Prvo što sam uradila je distanciranje.
Htela sam da vidim da li će baš sve tako stati ako ja stanem?
Da li će moji strahovi postati stvarni?
Mogu da kažem da NISU. Otkrila sam jednu novu slobodu za sebe i osećala sam se bolje svaki dan. Plus, svi vi koji me čitate ste nalazili načina da dođete do mene kada smo trebali da se sretnemo.
Stvari nisu stale za mene nego postale BOLJE. Jer sam ja BOLJE (i svoje).
No, to nije bio razlog da stanem sa pisanjem i deljenjem. Otud ovaj tekst na ovom prostoru.
Moje afirmacije i mantre su sad:
Verujem da će me pravi ljudi naći bez da se upirem da idem preko sebe i radim nešto sto me više ne ispunjava.
Verujem da sam dovoljno vredna da kažem NE svemu što mi je nametnuto.
Verujem sebi dovoljno da mogu da krenem putem kojim možda ne ide većina.
Na kraju, ne znači da ću instagram „šutnuti“ kao takav. Ne, ali kako se menja moja percepcija njega, promeniće se i moj „nastup“ tamo. Što je već u procesu…
U skladu sam novim granicama.
U skladu sa poštovanjem svog unutrašnjeg Autoriteta.
Svako od nas ima mesta na kojima je kondicioniran od spolja.
Ovo je jedno od mojih.
Na Akademiji Human Designa sa Marinom Bitorajac učim da postoje drugi načini kako možemo doći do svoje esencije i poštovanja samog sebe. Btw sam tip Projektor u Human Designu pa je još jasnije zašto su ovo pitanja mog srca, a sigurno i kod nekih od vas.
Human Design je sistem diferencijacije koji neguje različitost i individualnost svakog od nas.
Da, deo smo celine, ali imamo puno pravo da ne sledimo gomilu, ako osećamo da to nije naša istinska želja i put.
Imaš pravo da se pitaš i da slediš put svog srca.
Nećeš ostati uskraćen, a biće samo još bolje.
Ovim otvaram niz teskstova na temu Human Designa, kao još jednog sistema koji proučavam.
Želim da podelim sa vama sve što naučim i otkrijem o sebi na putu jer je on pre svega jedan praktičan i živi eksperiment.
P.s. Biće naravno joge i dalje.
Čitamo se, pišite.
Budite dobro i budite SVOJI.
*** Ukoliko osećaš da si spreman/na da dobiješ svoje smernice kako da živiš svoj jedinstveni dizajn u životu kroz analizu karte Human Design-a, pozivam te da mi pišeš na obrazac OVDE. Vidimo se. 😉
