Proces je

Iznova građenje prakse Ashtanga joge je izrazito ponizno iskustvo za mene.

ALI osećaj je sjajan!

Četiri meseca nakon porođaja ništa ne „izgleda“ kao pre (za sad), ali telo iznutra priča novi jezikom zbog iskustva. Snaga, smirenost i strpljenje teku mojim venama, no povremeno se vrate kad neispavanost prevlada.

Moja joga za sad „izgleda“ drugačije (zbog porođaja i dojenja), ali znam da je to deo procesa. Kažem za sada jer znam da će osnaženi duh ući i u fizičku snagu tela, vremenom kada ono bude bilo spremno za to. Proces je…

Core i karlično dno su najviše oslabljeni nakon trudnoće, trbušni mišići su se razdvojili kako bi bilo mesta za rast bebe. I to je deo tela koji treba najviše isceljenja i nege. Praksu stoga prilagođavam.

Evo moja top 3 podsetnika da je sve OKEJ na putu dok se praksa ponovo gradi nakon porođaja:

1. Voli svoje (privremeno) novo telo

Da, sa trudnoćom i porođajem smo dobile novo telo, koje je smekšalo tamo gde treba sa razlogom. Dojenje ga još uvek čini mekim jer je telo fabrika koja proizvodi mleko za bebu 24h. Nije li to sjajno? Često zanemarujem ozbiljnost ovog procesa i želim onu „čvrstinu“ tela od pre, odmah i sad. Sramoti se, Marina, ne poštuješ sebe i svoje telo dovoljno! Umem da kažem sama sebi kad utripujem da treba da uskočim u kalup još jednog nametnutog kolektivnog pritiska za žene.

Poenta: Sve će zaista doći na svoje vremenom. Telo i hormoni imaju SVOJ tajming. Znaj da si u fazi gde susrećeš svoju staru i novu sebe. Telesno, mentalno, duhovno.

Proces je…

2. Prihvati

Lakše reći nego primeniti, a veština je koju treba izvežbati. Da, krenuo je otpor i razgovor u glavi kako sam „nekada“ mogla da uđem i ostanem mirna i stabilna u asani, a sad ne mogu. Iako pamti, telo ne da, neće, ne može i to jeste okej. Samo jedan deo mene misli da nije. Mali ego koji je naučio da nešto „osvaja“ i „pobeđuje“. Jasno je da to nije esencija joge, ali čovek sam, zakucam u toj ideji. Zato sam i pomenula koliko je ovo ponizno iskustvo za mene. I neka je. Učim da prihvatam.

Proces je…

3. Požuri polako

Nekada sam za kraće vreme prelazila više asana iz serije sada je to drugačije. Bebine potrebe su na prvom mestu, ali su bitne i mamine. Kada ugrabim u danu vreme za praksu nekad su to samo Pozdravi Suncu, a nekada je mnogo više. Nema plana, nema očekivanja. Prisutnost se računa, svesno disanje se računa. Praksa se lagano ponovo gradi samo kako telo dozvoljava i otvara se. Kod mene to nije brzo, ali šta je uopšte brzo? Ko to definiše?

Proces je…

Za kraj, telo pamti šta je nekada radilo. Imaj poverenja.

Telo je mudro, ne treba mu prekor i kritika nego podrška, poštovanje i ljubav.

Svaki novi dan i svaka nova praksa jesu samo još jedan korak na putu bez cilja jer PROCES JE.

S ljubavlju,