Dah te vodi uvek…
I kad si napet i opušten.
Dokazno je koliko disanje utiče na misli, pa i naše sveukupno stanje. Opet ga redovno zanemarujemo jer…Ko ima vremena misliti na njega kad je frka? Retko ko, ali i to je veština koja se uči.
Kako dišemo i koliko svesno je tema koja nikad ne bi trebala da izađe iz mode jer smo upravo zbog disanja prisutni svojim telom i bićem ovde i sad. U proteklom periodu sam mnogo razmišljala o tome, ali ne samo to… Vežbala da budem svesnija u danu svog disanja, kao i kako ono poboljšava (ili možda pogoršava) kvalitet mog života.
Istina je da me je čudan period u kom se nalazimo svi od prošle godine umorio i izmorio. U glavi i u telu. Vidim da je i neke od vas koji ste to delili javno, ali osećam i vas koji niste…Videla sam vam u pogledu kad smo se sretali. Razumem sve.
Duboki uvidi o sebi (kao možda sad) retko kad dolaze uz nežan šapat. Obično idu uz buku i ono „tresla se gora, rodio se miš“. A zapravo uvek bude nešto mnogo veće od miša.
Primećujem koliko su tad dominantni otpori, opiranje životu samom kao i promeni koja stoji, gleda te u oči, a strpljivo čeka da je prihvatiš kao novi deo sebe. A zapravo stari, ne? Jer znaš da se vraćaš tamo odakle nikad nisi trebao ni odlaziti.
U svemu tome mi je naglašeno izašlo na površinu ono što svakodnevno vežbam na prostirci kroz namerno izazvan pokret i kontrolisan dah koji zovemo grandiozno „joga praksa“. (Više i detaljnije o njoj možete naći OVDE.)
U situacijama kad sam žurila, paničila, osuđivala sebe, mantra mi je bila „uspori i diši“. I kad je delovalo da ne mogu da usporim spoljašnje okolnosti, dah sam uvek mogla i bivalo je lakše. Bar malo.
Zaključak i uvid koji mi se iznova potvrđuje je da…
Pokreti, asane u joga praksi, a najviše stabilan i svestan dah na prostirci su uvek samo priprema za život van nje.
I, da, ovo svi zaboravimo kada se upletemo u priče kako se neka asana izvodi ili kako nam praksa izgleda.
Na kraju to obično i nije u fokusa za kvalitet našeg života, koji se zapravo prvo vodi kvalitetom našeg daha.
Ono što jeste bitno su odgovori na sledeća pitanja:
Da li te je ta praksa naučila da svesno dišeš?
Da li si pomogao sebi i primenio šta znaš, kada ti je to bilo potrebno u svakodnevnom životu?
Zapitaj se… Da li je?
Nadam se da jeste, a da je to ono što te iznova vraća na svestan pokret, svesno disanje i na kraju svestan život.
