Koliko ti je bitna podrška drugih da bi nastavio dalje?
Ova tema mi je bila od velikog značaja tokom godina i godina. Prošla sam kroz najrazličitije faze unutar sebe, da bih došla do toga koliko je bitno da PRVO sam sebe podrziš. Ne postoji ultimatum za ovo. Jednostavno moraš. Nije opcija.
Pročitala sam i ja (kao većina) koliko je bitno podržati samog sebe, ali nisam to zaista razumela, niti verovala da je moguće. Naučeni smo od malih nogu da dobijamo aplauze ili prekore kada jesmo ili nismo po njihovim merilima. A onda se pitamo kako dospemo u određene godine, a i dalje vapimo da neko podrži naš put, snove, vizije ili zdravu ludost nas samih. Hajde da se svi pitamo zajedno: Ko je taj neko kao merilo? Ko je onaj koji govori?
Mislila sam da od nekih ljudi moram dobiti podršku, onu pravu navijačku, samo zato što smo rod, porodica itd.
I tako sam ja, navučena, tražila iznova podršku od spolja. Od porodice, partnera, prijatelja, kolega…
Kad god bi rekli da je nešto što radim „bezveze“ ili bi čak i ismejali to, odustajala bih brzo. Tek tako, olako. Mislila bih…Oni me vole, žele mi najbolje, znaju me dobro.
A ne, ne! Istina je da ja znam sebe najbolje. Kao i TI.
Život mi je konstantno davao lekcije koje su rušile čvrsto uverenje da meni neko nešto treba da učini.
No, vremenom je nekada nesigurnost u sebe izrasla u inat. Onaj inat da ostanem istrajna i dosledna sebi, a ne da nešto dokazujem drugima.
Setite se…
Najlepši cvet lotos raste iz blata. Ovo je bio lični primer „blata“.
Naša srž, esencija uvek na kraju nađe svoj put, ma koliko mračno izgledalo.
Za sve koji imaju u*ran dan, šaljem tonu podrške.
